Skip to main content
Like
Create new Glog
previous
next
Email share
16 views | 0 likes | 0 reposts
U trenucima kad znas da nesto nije sudjeno, a opet juris za tim, opet trcis i zelis, nesto te vuce i vuce toliko da ti se u momentima ucini da je tako blizu da u svakom momentu moze postati stvarno. Da li tad prevazilazis svoju nemoc tonuci dublje u nju?
U trenucima kada te stvarnost probudi svojom bolnom realnoscu ti pocne dokazivati da stvari nisu tu gde si mislila, da im nije mesto tu gde ih ti zelis. Da li tada prevazilazis sebe time sto nastavljas sa borbom?
U trenucima kada si svesna kada jednostavno znas kada te razdire istina koja je vec pred tobom, tu, ali za tebe i dalje nekako nedovoljno tacna da bi u nju poverovala i kada su sve stvari jos malo, samo malo moguce, negde izvan realnosti, da li tada primas poraz od sudbine ili mu se dalje nastavljas odupirati?
da li svakim narednim trenutkom postajemo heroji pobednici sto smo ga uopste preziveli otkrili tajnu borbe, pa cak i poraza?
